Succesfully saved

Gomolava

Gomolava je višeslojni arheološki lokalitet u južnom Sremu. Na oblik samog lokaliteta najviše je uticalo milenijumsko taloženje različitih preistorijskih i istorijskih kultura, naselja iz tih perioda, što se može zaključiti na osnovu raznovrsnih arheoloških materijalnih ostataka. Povoljan položaj Gomolave rezultirao je ovakvom akumulacijom kultura i civilizacija. Gomolava je nekoliko hiljada godina predstavljala centar od velike važnosti za Podunavlje, Karpatski basen i jugoitočnu Evropu. Iskopavanja na ovom lokalitetu datiraju iz kraja 19. veka pa sve do 1957 godine. Nastavak istraživanja se dešava od 1965. do 1985. i kao rezultat istraženo je 400 m2, čime se stekao uvid u smenu kultura od mlađeg neolita do punog srednjeg veka. Ovo je predstavljalo veliki značaj za poznavanje vremenskog redosleda preistorijskih kultura u Podunavlju. Pretpostavlja se da je najstarije naselje postojalo u 5. veku pre nove ere, predstavnici mlađeg neolita podigli su uređena naselja sa poluzemunicama i većim nadzemnim kućama. Od poznatijih kultura, na ovom lokalitetu se nalaze vinčanska, badenska, kostolačka i vučedolska. Bronzano i gvozdeno doba su za Gomolavu takođe doba raznovrsnog života, a oblik sahranjivanja u dve kružne grobnice u starom ili ranom gvozdenom dobu u naučnim krugovima i danas predstavlja nedoumicu i misteriju. Keramika je mahom bila visokog kvaliteta sa prelepom ornamentacijom. Kasnije Gomolava biva nastanjena od strane rimske vlasti, a nakon Rimljana biva nastanjena tek u ranom srednjem veku. U podnožju Gomolave pronađena je velika rimska nekropola, a smatra se da se na Gomolavi od 12. do 15. veka nalazila seoska nekropola sa grobljanskom crkvom.

 

Gomolova je arheološko nalazište 1993. godine upisano u centralni registar Srbije kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.

detaljnije: