Srednjovekovno ime za Vršac: Er(de)Sumulua; Somlik; Ersomlyo. Sudeći po turskom defteru iz 1579. godine (Er)somljo je jednak sa Vršcem: Varoş-i Şemliť nam-i diģer Virşac (Viršac).


Detalji karata: Lazara sekretara iz 1528 . i
detalj karte Spida iz 1626. godine

Lokacija današnjeg Vršca je višeslojna. Prvi put se u pisanim dokumentima spominje početkom XIII veka, odnosno 1227. godine, prilikom jedne zamene. Naime, tada Kalačka nadbiskupija sa kraljem Andrijom II (II. András) zamenjuje svoj posed Erdesumulua za požešku tvrđavu. Er(d)šomljo se 1255. godine spominje kao centar županije umesto poharanog Krašovara (danas Dupljalja). Krajem veka (1277, 1279. godine) ugarski kralj Ladislav IV. (IV. Kun László) boravi u ovom mestu u kojem i izdaje kraljevske dokumente. Kasnije pripada opet Kalačkom nadbiskupu, čiji kaštelan Tuka (Thuka) oko 1335. godine odavde nadzire i uređuje poslove oko preseljenja vlaškog vojvode Bogdana i njegovih podanika na tlu južne Ugarske.

Tvrđava (kula za stanovanje) je sagrađena 1335. godine, a 1343. godine se spominje kao kraljevska utvrda. Vlasnik tvrđave do 1448. godine je Janko Sibinjanin (Hunyadi János), a te ju je godine, u ime otkupnine, „poklonio“ Đurađu Brankoviću. Nakon Brankovićeve smrti, kralj Matija Korvin ponovo postaje vlasnik. On tvrđavu i posede 1472. godine poklanja Petru Dociju (Dóczi Péter).

Tvrđava je nekoliko puta dograđivana. Pored trospratne kule za stanovanje (u kojem su ostaci jednog kamina), otkrivena je jedna cisterna, palata i podrum za vino. Ovoj tvrđavi kao posed pripadalo je i šest naselja (podatak iz 1390. godine). Erdšomljo se tada spominje kao selo. U neposrednoj blizini se nalazilo udvorničko mesto Seleš (Szöllős=vinograd), što znači da od XIII. veka možemo sigurno datirati vinogradarstvo. Značajna je bila i prerada plemenitih metala, jer je pronađen kalup za izradu medaljona.

Osnova tvrđave: 1. Kula za stanovanje 2. Polukružni bastion 3. Palata sa vinskim podrumom 4. Cisterna 5. Ulazna kula. Na desnoj slici: Maketa rekonstrukcije tvrđave

Mesto je bilo značajno trgovište. Naime, dominikanci su već pre tatarske najezde izgradili samostan u kojem su se nalazile čudotvorne mošti sv. Doma, pa je ova građevina postala mesto hodočašća okolnog (lokalnog) stanovništva. Dominikanski samostan postojao je i početkom XIV veka. Srednjovekovno naselje se nalazilo između reke Igan (danas Mesić) i padine Vršačke planine, gde je pronađen i temelj srednjovekovne crkve, kao i groblje.

Pomoćna literatura:

Срећко Милекер: Повесница слободне краљеве вароши Вршца. Панчево, Комисиона наклада браће Јовановић 1886. Reprint izdanje iz 2005. Gradski muzej Vršac i Istorijski arhiv Pančevo.

Александар Крстић: Вршац у средњем веку I део: од раног средњег века, до краја 14. Столећа. Историјски часопис. Књ. LIX (2010) стр. 77-102. Историјски Институт, Београд, 2010.  

Ilustracije su iz publikacije: Research, Preservation and Presentation of Banat Heritage: current state and long term strategy. City Museum of Vršac, 2012. The Vršac Castle – archeological research. Pisci članka: Vesna Manojlović Nikolić,  Novosadski Univerzitet i Marin Brmbolić, RZZSK Beograd.

dr Zsombor Szabó