Ime u srednjem veku: Karasu; Crassou


Sl. 1. Osnova Krašovara, grad i podgrađe 1 i 2 lokacija crkve

Dugo se nije se znao tačan položaj Krašovara, zato se u literaturi Krašovar (sedište županije Krašo) često poistovećivao sa Haramom tj. sa Haramvarom (Harámvár). Arheološka iskopavanja lokacije zvana Dupljalja nedvosmisleno su utvrdila da je tu bilo sedište županije Krašo, koje je stradalo prilikom povlačenja Tatara, i nakon rušenja nije obnovljena. Slično kao u slučajevima županija Bača ili Bodroga, za izgradnju županijske utvrde poslužila je drveno-zemljana keltska utvrda, na izuzetno dobrom strateškom mestu. Dosadašnja arheološka istraživanja utvrdila su da se oko utvrde nalazilo i neutvrđeno podgrađe. Dosad su otkopane dve crkve, jedna unutar gradskih bedema, a druga, veća, na periferiji podgrađa. Pored jednog zida od opeke pronađeno je zakopano blago, izuzetne arheološke vrednosti. Oko 2.000 srebrnih novčića iz perioda pre tatarske najezde, među ostalima, i desetak engleskih kovanica, npr. Ričarda Lavljeg Srca. Ovo je dokaz da je u gradu postojala živa trgovinska aktivnost. Istraživanja se nastavljalju.

 
  Sl. 2. Pogled sa bedema na reku Karaš
Oko županijskog centra Krašovara nalazila su se i sela kraljevskih vojnih sluga u funkciji pogranične odbrane, odnosno, vojne krajine. To su bila sela nazivana strelci (sagittarii), npr. selo Serend (Szörénd)i Straža, koje se i danas tako zove. U ovoj županiji se nalazilo i nekoliko mesta koja upućuju i na kraljeve (udvorničke) sluge, npr. selo Sokolar (Zokolar prvi put 1363. poslednji put1449. godine), zatim selo Čatar (Csatár) u kojem su živeli kovači-oružari(Györffy, /III/473). Posle tatarske najezde, centar županije se premešta na strateški bolji položaj, gde se može izgraditi i utvrda. Po svemu sudeći to su bili u Eršomljo (Vršac) ili možda Mezesomljo, jer su se tu, sudeći po dokumentima, održavali županijski sabori u XIV i XV veku.
 
dr Zsombor Szabó
 
Mapa područja na 1. vojnom premeru  (druga polovina XVIII veka)