Rimski naziv mesta: Cuctium ili Cuccium; Srednjovekovno ime grada: Nova Masio; Vylok; Wylak; Wilak

 

Ilok u XVII veku (nepoznati autor) 

OOd svih analiziranih gradova južne Panonije, Ilok je krajem XV i početkom XVI veka bio najveći grad u regionu i ličio je na italijanske ili nemačke gradove. U rimskom limesu bila je utvrda, i verovatno je na temeljima ove tvrđave kraljevski blagajnik Ugrin Čak (Csák Ugrin) podigao svoju Nova Mansio (Novi Stan, mađ. Uj Lak), za početak kulu za stanovanje.Nakon izumiranja roda Čak (1311. godine), grad prelazi u kraljevo vlasništvo, a 1364. godine Ilok dobija kao donaciju od kralja Lajoša I tadašnji palatin Nikola Kont Orahovički (Raholcai Kont Miklós), u zamenu za Gornju Lendavu.

Njegovi potomci su posle promenili prezime, pa su počinjali sebe zvati Iločki (Újlaki). Familija Iločki je svoj zenit dostigla za vreme Nikole V Iločkog (Újlaki Miklós) (živ. 1417.-1477.). On je verovatno dogradio i proširio raniju utvrdu i pretvorio je u svoju palatu i sedište, gde je stolovao kao erdeljski vojvoda, slavonski i hrvatski ban i jedno vreme kao kralj Bosne. Toliko je bio moćan da je za sebe izborio pravo kovanja novca. Stvorioje gotički-renesansni grad, sa pet crkvi, tri manastirai dve bolnice. Iločki je, kao iskusan i vešt političar, znao šta radi kada je franjevca Ivana Kapistrana nagovorio da dođe u njegov grad na lečenje od kuge. Sigurno je računao na prihode koji se mogu ubirati od hodočasnika, jer je kasnije 1460. godine on bio inicijator i veliki pobornik da se Kapistran proglasi svecem.

Ilok u tursko doba. Akvarel Prandštetnera(1608.)

Osnova palate Nikole Iločkog, (crni deo) osnova Odeskalkijeve palate, koja je delimično građena na temeljima palate Iločkog.

Izgled Odeskalkijeve palate danas

Ivan Kapistran je sahranjen u franjevačkoj crkvi. Da bi neko bio proglašen svecem, morao je da „vrši čuda“. Postoje dve verzije „Zapisnika Čuda“ iz 1460. godine.[1] Iz „Čuda“ saznajemo mnoštvo vrlo važnih podataka: imena i zanimanja, pre svega, stanovnika Iloka, imena ulica; to su ulice: Ribara, Krečara, Požeška, Svetog Ladislava, Svete Jelisavete, Svetog Petra, Kistilonca, Kislonca, Lončarska (Hegedűs, 1983/89 i 194), saznajemo da u gradu postoji škola, a sa karte mesta odakle su dolazili hodočasnici možemo iščitati i zonu uticaja samog grada.

Sin Nikole Iločkog, Lovro Iločki (Újlaki Lörinc) (živ. 1460.-1524.), bio je bleda senka svoga oca i lagodnim i rasipničkim životom proćerdao je očevu ogromnu imovinu. Sa kraljem Vladislavom II (II. Úlászló) bio je u lošim odnosima i konfiskaciju imovine mogao je izbeći samo u slučaju da nema potomaka. Svu imovinu je obećao ostaviti kralju (Hegedűs, 1985/195-96). Nakon njegove smrti Ilok je 1524. godine dospeo u neposredno kraljevo vlasništvo i stanovnici grada su hteli da iskoriste ovu mogućnost da od mladog kralja Lajoša II za sebe zatraže najviše gradske privilegije, koje su krajem 1525. godine (13. decembra) i dobili kada je kralj izdao dokument „Jura privilegia et libertates civitas Wilak“.

Sremski biskup i kraljev kancelar Stjepan Brodarič (Brodarics István) početkom XIV veka ovako opisuje Ilok i njegovu okolinu: „Grad krasi neverovatno lep dvorac i tu nam se otvara pogled na blaženo, plodno područje Srema. Njegova vina su hvaljena čak i na severu, ali tu se rađa i sve što je čoveku potrebno...“ (Hegedűs, 1985/193). 

Bošković konstatuje: „…spoljni zid današnjeg kneževog dvorca ima debljinu oko 2,10 m, i duži je na severoistočnom uglu od samog dvorca; kako je pak sav rađen od opeka, i to na isti način kao i ostali zidovi tvrđave, to je očigledno da je prilikom zidanja dvorca upotrebljen zid neke starije građevine zaista impozantnih dimenzija“ (Šmit-Bošković, 1939/326). 

Iz graditeljstva srednjeg veka u Iloku su najbolje sačuvani delovi odbrambenog sistema, zidova i kula oko srednjovekovnog grada, koje su građene od opeke. Jasno se razaznaju dve faze gradnje. Prva bi se mogla vezivati uz Nikolu Iločkog, koji je nastojao da svoj grad utvrdi po tadašnjim najsavremenijim principima. On je bio učesnik velike bitke za odbranu Beograda 1456. godine i tamo stečeno iskustvo primenio je prilikom građenja odbrambenih utvrda. To se ogleda u bastionima polukružnog oblika, koji su bili podobni i za smeštaj artiljerije, koja je u to doba sve više dobijala na značaju. Njegov sin Lovro (ili građani) dograđivali su sistem utvrde verovatno pre očekivanog turskog napada. Deo odbrambenog sistema – kule i zidovi, razrušeni su po naređenju kralja Karla IV (IV. Károly) da bi se dobio građevinski materijal za gradnju „novoprojektovane“ petrovaradinske tvrđave (Gere, 2000/355).

Plan utvrđenog Iloka (rekonstrukcija) kraj  XV veka.   A Palata Nikole Iločkog sa renesansnom baštom  B Kule za topove  C Franjevački samostan  D Crkva Marije Djevice (danas posvećena Sv. Ivanu Kapistranu)  E Trobrodna katedrala posvećena Petru i Pavlu  F Crkva Svete Ane   

Prostorno gledano, grad se delio najmanje na četiri dela. Na uzvišenju, lesnom platou, stajao je Gornji grad okružen zidovima. Unutar utvrđenog grada, opet zidom, odvojeno je stajao utvrđeni kaštel Iločkih. To je praktično bio unutrašnji grad ili poslednja odbrana u slučaju opsade. Prostor samostana je u neko doba bio utvrđen. Pored Dunava nalazio se Donji grad. Tu se nalazila luka i skela, tu su bili protočni mlinovi koji su se nalazili na Dunavu, a najverovatnije su tu bili smešteni magacini za žito ili žitarice. Pored puta za Požegu bilo je neutvrđeno predgrađe. Pretpostavka je da je tu bila i pijaca za trgovinu ovom robom.

(1)   Jedna verzija se nalazi u Rimu, u franjevačkom samostanu Sveti Izidor i sadrži 260 čuda, dok se drugi čuva u Parizu, u Nacionalnoj biblioteci (Bibliothèque Nationale) i sadrži 188 čuda.

dr Zsombor Szabó

 

Mapa područja na 1. vojnom premeru  (druga polovina XVIII veka)
Mapa područja na 3. vojnom premeru  (druga polovina XIX veka)