Današnji izgled zgrade Austro-Ugarske banke
Palata filijale Austro-Ugarske banke u Subotici takođe je jedan od značajnih realizovanih projekata Ferenca Rajhla (Ferenc Raichle). Izgradila ju je arhitektova građevinska firma 1901. godine na parceli neposredno uz istočnu stranu sinagoge.[1] U Istorijskom arhivu Subotice nije sačuvan izvorni projekat, ali je sačuvan izgled projekta s aksonometrijom, tlocrtom i detaljem rizalita koji je objavljen u bečkom časopisu Der Architect. Sudeći po izgledu fasade, može se zaključiti da je Rajhlu bio poznat projekat Ignaca Alpara (Ignác Alpár) za palatu Austro-Ugarske banke u Budimpešti iz 1900. godine. Subotička zgrada je skromnijih dimenzija, ali paralele se mogu povući u pogledu masivnosti objekta, izgleda fasade sa mnogobrojnim ornamentima, rustikalnom obradom zidnog platna i naglašenim ugaonim rizalitima.
Stilski gledano, Rajhl projektuje palatu neobaroknih fasada ali suzdržanog izraza s primenjenom secesijskom ornamentikom. Jednospratna uglovnica završava ulični niz i izlazi na dve ulice. Nakon kamenog sokla sledi rustično obrađeni prizemni pojas sa asimetrično lociranim pravougaonim portalom. Prozorski otvori prizemlja pravougaonog su oblika i fugovanim okvirom povezani sa prozorima spratne etaže. Između njih smeštena su kvadratna polja sa stucco dekoracijom u vidu kartuša. Iznad natprozornika spratnih prozora smešteni su tzv. maskeroni lavljih glava. U potkrovnom delu nalazi se niz konzola. Ugaoni rizaliti naglašeni su reprezentativnom atikom sa skulpturalnom dekoracijom.
Po zidovima rizalita vertikalno se protežu cvetni prepleti i bukoličke maske, a iznad krovnog venca nalaze se zaobljene elipsoidne atike naglašene krilatim maskama u osi prozorskih otvora. Glavni ulaz u banku projektovan je skromno, što odlikuje većinu Rajhlovih radova.



Projekat glavne fasade i rizalita; tlocrt



[1] Martinović Cvijin, „Subotički opus Ferenca J. Rajhla“, u: Secesija u Subotici, Književna zajednica Subotice-Kijárat kiadó, Subotica-Budimpešta, 2002. str. 83.
 
Branimir Kopilović