Pogled na glavni ulaz i fasade

Najamna palata Mihalja Prokeša (Mihály Prokes) nalazi se na samom kraju subotičkog korza. Njezin vlasnik bio je ugledni preduzetnik i jedan od najbogatijih stanovnika grada. Prokeš od arhitekte Geze Kocke (Géza Koczka) naručuje 1887. godine izradu nacrta za izgradnju velikog objekta namenjenog za iznajmljivanje. Palata je izgrađena sledeće godine. Zgrada izlazi na tri ulice, velikih je gabarita i jedna je od najvećih palata izgrađenih u Subotici.[1]
Jednostavne i pomalo stroge fasade karakteristične su za opus ovog arhitekte koji fasade projektuje po uzoru na firentinske renesansne palate sa rustikom u prizemnoj etaži, potom naglašenim prvim spratom – tzv. piano nobile – i nešto skromnijom razradom treće etaže.
Fasadno platno prizemlja rustično je obrađeno, sa nizom polukružnih izloga koji se izmenjuju sa ulazima u poslovne prostorije ili dvorište. Svi prozori su pravougaonog oblika sa krstastom podelom okna. Zidna dekoracija, od gipsa i maltera, koncentrisana je oko otvora u vidu timpana, polustubova, pilastara i profiliranih nadprozornika. Ugaoni dielovi zgrade istaknuti su u krovištu mansardnim tornjevima sa pokrivačem od limenih ploča, dok je ostatak krova pokriven crepom. U prizemlju su smešteni lokali, na prvom spratu reprezentativni stanovi, dok je drugi sprat ostavljen za nešto skromnije stanove. Stanovi okrenuti prema korzu i Parku Ferenca Rajhla (Raichle) bili su luksuzniji i peterosobni. Većina stanova u palati imala je po dve sobe. Postoje i dva kolsko-pešačka ulaza iz dve bočne ulice i pešački ulaz sa korza. Zgrada je imala tri glavna stepeništa i dva pomoćna stepeništa na kraju bočnih krakova zdanja.
Subotičke najamne palate uglavnom su bile skromnijih dimenzija dok je palata Prokeš jedna od retkih koja bi se svojom veličinom i prostornom organizacijom mogla meriti s onima iz Beča ili Budimpešte.


[1]Prčić Vujnović,Gradotvorci I, str. 79-80.
 
Branimir Kopilović