Današnji izgled glavne fasde Gradske biblioteke
Zgrada nekadašnje Pučke kasine[1] (danas Gradske biblioteke) izgrađena je po projektima Ferenca Rajhla (Ferenc Raichle). Stara kurija koja se nalazila na ovom mestu srušena je u augustu 1895. godine. Nova neobarokna zgrada dovršena je ubrzo, krajem novembra, a radovi na unutrašnjosti trajali su sve do jula 1896.[2] Prizemlje je, među ostalim, bilo namenjeno poslastičarnici i kafani, a na spratu se nalazila svečana prostorija kasine. Jednospratna zgrada glavnom fasadom izlazi na Trg slobode. Bočne fasade gledaju na dve sporedne ulice. Tlocrtni oblik slova V formiran je središnjim delom sa dva bočna krila zgrade. Glavna fasada odlikuje se podelom na dve etaže. Rustikalni prizemni deo rastvoren je velikim polukružnim izlozima naglašenim belim zaglavnim kamenom. Nešto skromniji portal naglašen je predimenzioniranim skulpturama atlantâ sa orlom.[3]



Stara razglednica s motivom Gradske biblioteke (levo: gradska najamna palata)



Atlanti sa orlom iznad glavnog ulaza
Gornja etaža podeljena je okomito na tri dela. Središnji deo raščlanjen je sa tri manja prozora kojima se ujedno pristupa balkonu. Iznad je smeštena skulpturalna dekoracija u vidu dva putta. Potom sledi trouglasta atika ukrašena skulpturom u niši. Bočni delovi gornje etaže uokvireni su fugiranim pilastrima i raščlanjeni velikim polukružnim prozorima s neobaroknim natprozornicima. Mansardno krovište rastvoreno je s dva okulusa. Vizuelna i prostorna povezanost glavne s bočnim fasadama ostvarena je pomoću polukružnih erkera i koloritom: maslinasto zelena boja aplicirana je na prizemlje cele zgrade, kao i oker boja zidova spratnog dela. Iznad erkera postavljene su dve manje neobarokne atike. Bočne f isade identične su razrade: rastvorena su s osam prozorskih osa i središnjim ulazom naglašenim kartušom.
 

[1] Pučka kasina, osnovana 1878. godine, bila je kulturno-prosvetno udruženje subotičkih Hrvata (http://hr.wikipedia.org/wiki/Pu%C4%8Dka_kasina_1878.).
[2] Martinović Cvijin, Istorijska arhitektura i urbanizam 19. veka u Subotici, autorsko izdanje,Subotica, 1975. str. 10.
[3] Autor atlantâ verovatno je bio budimpeštanski kipar Eduard Telč (Eduard Telcs) (Baja, 1872. – Budimpešta, 1948.) mada ova atribucija nije potvrđena (Martinović Cvijin, „Subotički opus Ferenca J. Rajhla“, str. 79.).
 
Branimir Kopilović