Vrdnik

Srednjovekovno ime je: Rednek; Rednuk; Regnicz

Prvi spomen u dokumentima 1315. godina, 1329. vašarište, 1361. godine se spominje Plebanus de Rednek i Civitas Rednek, a 1437. Castrum Rednek

                                                                    

Sl. 1. Izgled donžona i ulazne kule

Po Đerđu Đerfiju (Györffy György) ovo ime naselja potiče od slavenske reči rudnik i označava mesta gde je uz rudarenje, vršena i prerada gvožđa, i on Vrdnik ubraja u ova mesta. (Györffy, 1977/441-42). Iz ovog proizlazi da su rudnik i proizvodnja sirovog gvožđa već postojali pre dolaska ugarskih plemena, koja su zatekla Slovene koji su se bavili vađenjem uglja i preradom metala. Najverovatnije je da su Sloveni samo nastavili rimsku tradiciju, jer je grad Sirmium bio poznat i kao mesto prerade metala, a sirovo gvožđe je nabavljano u antičkom Vrdniku.

Uz Vrdnik se vezuje još jedan interesantan podatak. Naime, jedan dokument sa kraja XV veka (1497.) spominje: Sedes (comitatus Syrmiensis) Rednek, što znači: sud županije Sirmium Rednek, što ukazuje na mogućnost da je Vrdnik možda bio administrativno sedište sremske županije.

Sl. 2. Kula za stanovanje (donžon)

Sl. 3. Ulaz na prvom spratu

Sa druge strane, mesto je uvek bilo u vlasništvu Kalačko-bačke nadbiskupije, kasnije nije prelazilo u vlasništvo Sremske biskupije. Ovaj podatak posredno dokazuje da je mesto postojalo i ranije, pre formiranja Sremske biskupije, najverovatnije već u XI-XII veku.Kula za stanovanje, donžon, izgrađena je najverovatnije nakon tatarske najezde krajem XIII veka.

 

Sl. 4. Ostaci stepeništa u kuli za stanovanje

Sl. 5. Presek kroz donžon

Sl. 6 Osnova (gornjeg) grada Vrdnika, crtež Đ. Saboa. Rekonstrukcija osnove grada Vrdnika XV vek.
Naselje nije detaljno istraženo, a o samoj tvrđavi postoje dva crteža osnove – prvi je objavio Đ. Sabo 1920. godine i na njemu postoji kula za stanovanje, cisterna u unutrašnjoj utvrdi okružena zidom, i pretpostavlja postojanje jednog spoljneg grada-suburbiuma, takođe okruženog zidom. Autor drugog crteža je Đ. Bošković koji ne crta suburbium, a i dimenzije i oblik tvrđave su drugačije. Laslo Gere (Gere László) smatra da crtež Saboa nije tačan, jer sa te strane gde je nacrtan spoljni grad, nema nikakvog platoa, budući da je sa te strane strma padina. On navodi da je 1930-tih godina Rudolf Šmit vršio manja iskopavanja ispred tvrđave i pronašao 200 metara dugački zid koji je počinjao od ulazne kapije u gornji grad. Ovaj zid je obuhvatao prostor 200 x 80-90 metara (Gere, 2000/351). Na osnovu ovih podataka Zsombor Szabó napravio je moguću osnovu celog grada, gornjeg i donjeg.

Sl. 7. Kombinacija crteža Đ. Boškovića i Zs. Szabóa na osnovu pretpostavke L. Gerea.( K=kula za stanovanje C=cisterna za vodu CG=crkva i groblje)

 

 

dr Zsombor Szabó